Prašina u džepovima

Nekada, kada su putevi bili kaldrme, živela su deca. Obična, poletna, zdrava i uglavnom prašnjava deca. Ne sećam se da je tada neko nosio anatomsku obuću, niti gel za dezinfekciju ruku u džepu. Dan se svodio na aktivnosti tu ispred zgrade ili kuće, bez vijanja časova i aktivnosti.


Komšinica je posmatrajući današnje klince, prokomentarisala kako svako od njih vozi bajs savršene veličine, koja je tačno određena spram njihovih godina i visine.

Reče ona :

– Mi smo jednostavno vozili  bilo koji bajs!  Ako ti je previsok – vozis ga stojeći, ako ti je premali – samo malo više raširis kolena. Nismo imali kacige, štitnike, smartiće na rukama “za ako upadnemo u nevolju” , već smo se nevolja klonili ili jednostavno  sami čupali iz njih. 
Kako je razgovor tekao, dođosmo do sličnih opisa drugarstva, igre i detinjstva u ono naše vreme.  U tim ekipama uvek je bio jedan koji se vešto penje po komšijskim krošnjama, pa je on bio zadužen za užinu na brzinu. Nismo razmišljali o tome da li je to voće opasno za nas, da li je oprano, prskano i organsko. Sve što sto smo znali je da je voće zdravo, da je dostupno i ukusno. Najveći strah oko jedenja tog neopranog voća bio je da li će komšija Steva iskočiti sa štapom da nas tera da ne pojedemo previse krušaka, baš onih Stevinih, od kojih planira da ispeče onu njegovu naširoko poznatu rakiju. 


Bila je tu i jedna devojčica koja je opominjala da ne prelećemo preko puta. Imali smo svakako i jednu cinkaru ili ti moderno tužibabu , pa smo tako činili jednu nesavršeno  savršenu ekipu. Izlazili smo napolje posle doručka a vraćali se do večere. Prašnjavi, umorni, pocepani ali srećni sa uveliko skovanim nestšlucima za nardni dan.
Lečile su nas najčešće babe metodom lonac, stara pelena i  bosiljak sa tavana. Kamilica i nana su svakako lečile sve poznate i nepoznate boljke. Malo luka i slanine, limuna i vode, toplog čaja, masne supe, šolja serbeta pred san. Terapija je uvek uspevala kod svakog deteta bez premca. Danas lekovi su u nekim bočicama, kapima, tableticama u obliku kuca, maca i junaka iz crtanih filmova. Lonce i šerpe zamenili su nekom plastičnom kutijom koju su nazvali inhalator. Toplomeri više ne moraju ni da te dodirnu već izdaleka očitavaju temperaturu. A šta je lepše od sedenja u maminom krilu kad te zagrli, onako slomljenog, da ti toplomerom ispod ruke izmeri temperaturu, i kaže da ćeš sutra biti bolje.


Zaboravljena su ta deca i igrala su se možda sad i zaboravljenih igara. Današnji plastelin , popularnije playdoh, za nas je bilo babino testo koje je spremila za krofne posle ručka. Kuvale su devojčice supu od latica cveća i trave, najlepše tortice su bile od zemlje i vode. Pod noktima nam je bila zemlja a na nogama prašina. Ceo dan smo se spremali za mrak i igranje žmurki. Već pre nego Sunce zađe, svako je imao svoja neka mesta za sakrivanje u glavi. 
Neretko organizovali smo i takmičenja u sakupljanju puževa, žaba, glista. Trka za gušterima je bila omiljena disciplina naših dečaka. Razbijena kolena, pokidane trenerke, papuče starijeg brata, uflekane majice od lubenice, pojedene u slast – baš onako da curi, bile su  musthave našeg detinjstva. 
Možda je do početka jeseni, pa mi sve miriše na dunju , babinu bundevaru, pa mi fali ono šuštanje lišća pod bosim nogama. Možda je i zbog septembra, pa mi eto odjednom nedostaju kikotanja do škole, podeljena užina na velikom odmoru i jedan čuperak. Puni džepovi klikera i sličica.


Nedostaju mi  i sva nedostajanja onog što nekad beše normalno. Zaljubim se svaki put kad ugledam decu poput nas. Retki su ali ih još ima. Imaju više, imaju i savršen bajs ali baš ta pomalo divlja deca čuvaju naše uspomene od zaborava. Kroz te dečake sa granama umesto plastičnih pištolja, kamenčićima u džepovima, kroz te devojčice sa venčićima umesto plastičnim rajfovima  u kosi, živi i dalje ona mala ja koja umesto zvezdanog praha istrese prašinu iz džepova. Detinjstvo je najveće blago koje nas gradi i pretvara u ljude.

Puno pozdrava do nekih narednih redova,

Doris

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *